FERDINANDO PALADIN
postolar u Novom
* 19.VIII.1864,
+ 3.XII.1953.

 

 
Napisao je vrio interesantne memoire za vrijeme okupacije u Novom od 1941. do 1945. godine.
 
FERDINANDO PALADIN
 
BILJEŠKE
 
PREDGOVOR
 
Bio sam ne malo iznenadjen kad sam ( na žaiost tek poslije njegove smrti ) saznao, da je stari Ferdinando Paladin pisao dnevnik ili kako ga on sam naziva "Bilješke". Dnevnik je doduše oskudan i primitivan, ali ipak važan obzirom na točnost data iz NOB-a. Šteta što me nije nitko upozorio na starca, dok je još bio živ, jer kako se vidi iz ovoga dnevnika, on je bio u stanju, da mi ispriča mnogo zanimijivih stvari iz prošlih dana. Sam dnevnik je napisan u maloj trgovačkoj knjižici veličine 1/8 pisaćeg papira. U čitavom tekstu nama ni jednoga velikoga slova, ni jedne točke ni zareza, ali su rečenice nanizane takovim logičnim redom, da sam bez ikakove muke mogao sve prepisati ne ispuštajući, ne dodavajući i ne "prebacujući" ni jedne riječi.
 
U nekoliko primjeraka kalendara "DANiCE" ostavio je pokojni Ferdinando takodjer nokoliko bliježaka, ali uglavnom nevažnih. Prepisao sam samo ove:
 
"Na 12.II.1949. ubila bomba kod Domaćinske škole dva dičačića od 10 let. Ivana Ane Krčmarke brata na smrt i Mare Radinice vnuka. Njemu je zelo ruku i nogu. Sad je u bolnici ali je umrl. Na 22.IV.1949. je umrl Anke Flikovice sin u Beogradu. Pripeljali su ga i na 24. ovdi zakopali prez križa, i bez popa i bez zvonjenja. 11.IV.1941. Na Veli petak je prvi puta bonbardiralo porat. Sedam bomb je hićeno na 2 vapora ki su va porti, ali ni jih pogodil. To je blio o tretoj uri za poldne; a subotu je kapitulacija i Talijani su ovdi. (Subota 12.IV.)"
 
U Novom dne 25-1-1955.
 
P.s.Knjžica iz koje sam prepisao "Bliješke” pok. Ferdinanda Paladina nalazi se u posjedu Anice Mudrovčić Pilčić, dalnje rodjakinje pok.Paladina.
 
Prepisao: Potočnjak Juraj
 

 
BILJEŠKE
 
U ime presvetoga Trojstva
 
Godina 1889.
Ovo leto sam se oženil na šesti febrara za divojku Matejku kćer Tome Karlovića i Luske Kozarić, a kumi su nam bili Josip Potočnjak i Ivan Potočnjak Kotižar. I ovo leto nam sej rodila kćer Marija na 16 decembra, a kumi su joj bili Petar Kabalin i žena mu Luska Kabalin rodjena Potočnjak. I kad sam se oženil valje sam šal posebi va kuću Roke Maričiča i dužan san šal od matere 70 for.
 
Godina 1890.
Ovo leto smo dug platili a leta 1891 rodila nam sej kćer Kate. I stali smo va kući Pećarevoj, a kumi su joj blli Ivan Mažuranič nadcestar i Jele Karlović. A leta 1892 dali smo Mandu Kriškoviću svojih novac 265 forenti za strošak va Ameriku.
 
1893 leto
Na 29 jenvara rodil nam sej sin Franko i stali smo va Šišinoj kućl a kumi su bili Toma Jovanović i Ludovika Paladin.
 
1894.
Ovo leto je umrla brat Franko od 16 let.
 
1895.
Na 11. jenvara rodil nam sej sin Anton i stali smo va Kotorkinoj kući, a kumi su bili Anton Zoričić i žena mu Marija moja sestra. I ovo leto smo kupili kuću od Ivana Šegulje na 8 marča, da nam ju napravi i učini i kupili ju za 1760 forenti ča smo njemu dali gotove, a mi smo kašnje na nju još potrošili 100 f; onda sve skupa košta 1860 forenti, koje sam ja s pomoću božjom dobil na moje šilo postolarsko. I počela sej zidat na 27 maja a prišli smo va nju stat na 28 augušta 1895. fala i slava Bogu i majki Božjoj. I ovo leto sam se zadužil za kuću 150 foren., 100 for. poli Jele Nalanke, a 50 for v Riki za kožu.
 
Godina 1896.
Ovo leto smo va svojoj kućl i rodil nam sej sin Vladić na 16 rujna, aliti šentembra i bili su mu kumi Vladić Kukalj i Pilipina Paladin. Ovo leto je prišal za plovana i kanovnika Matij Cvetko i onda smo počeli spravljat za crikvu popravit. I platil sam Jeli Malanki 100 forenti i 7 interesa, to je skupa 107 forenti. Fala Bogu.
 
Godina 1897.
Ovo leto sej puno kupilo za crikvu. Za vazam 3 kandeli vele i 16 svitnjacih. Kašnje nova bandira svetoga Filipa i Jakova i na 19. prosinca se je posvetil novi križni put u crikvi.
 
Godina 1898
Ovo leto se je klal kameni križ na Placl, a posvetil se je na veli četvrtak, a to je bilo na 7. travnja. I prošešija je odnesla drveni križ va cimiter. A ov kameni križ je delal Anton Antić, a propelo je prišlo iz Beča. I košta sve skupa 450 forenti. I to sve se je platilo sa milodari. I ja san dal, fala Bogu, za njega 2 forinta. I ovo leto nam je umrl najmlaji sin Vladić na 19.lipnja i imel je leto i devet misecih. Bog mu duši dao lako. 
 
Vlade sinko, teška do smrti rano moja. Moli Boga za otca i mater pred pristoljem Božjim. I ovo leto nam sej rodil sin Roko na 17.augušta. I kumi su mu bili moj brat Filico i nje sestra Mare. I ovo leto pred Božić se je namestil ontar presvetoga srdca Isusova i popravila se je ona volta va crikvi kadi se je klal oltar, a godine 1899 na ime Isusovo, a to j bilo na 15.sječnja, posvetil se je kip presvetoga srdca Isusova va kapelici presvete Trojice. Posvetil ga je jedan Isusovac iz Kraljevice; a to j bilo ovako:
 
1899.
Na 15 (ili 25./pisano nečitijivo/) u nedilju je počela vela maša o 9 vetoj uri i onda je šla prošesija va svetu Trojicu po kip presvetoga srdca Isusova. Onda nazad va crikvu i stavil se je kip va ontar i bila je vela prva maša na ontaru presvetoga srdca Isusova. I dva fratra i naš plovan Cvetko i kapelan Sokolić spovidali su osam dan. I spovidalo se je i prečestilo kroz 8 dana 1682 duše. Onda nedilju, to jest na 22 sječnja blia je prošešija prišla iz Selac i naša prošešija sa kipom presvetoga srdca Isusova šla je okolo grada. I bili su petere vrata napravljeni i nakićeni kuda je prošešija pasivala. I onda je bila pred križem na Placi predika i blagoslov papin podiljen po fratrih svim vjernikom. I onda je se šlo va crikvu i tako ja ta redka i velika svečanost završena. I kroz tlh osam dana se je i kod nas uvelo apoštolstvo molitve, hvala i slava budi presvetomu srdcu Isusa i Marije i svetoga Osipa slavnomu imenu.
Na 12.lipnja 1899 posudil sam od crikve 100 f. Sto forenti sa 6 po sto interesa.
 
1900.
Ovo leto nam sej rodila kćer Luska na 16 sentebra (poslije ispravljeno: oktobra), a kumi su joj bili moj brat Ivan i ženom.
 
1901.
Ovo leto je jako zima. O Mesopustu se j kolo igralo utorak mesopustni. Je blia takova studen da se ni moglo stat ni kola gledat, ko se j igralo va šjalih i va kapotih. A zemlja je smrzla na nogu debljine.
 
1902.
Ovo leto je šal brat Filico va Afriku. I brat Ivan je dobli od Ingleza 3 hlijade forenti i butigu je nastaval.
 
1903.
Na 19 aprilja rodil nam se je sin Josip, a kumi su bili Paval Malan i Marija Karlović. A krstil se j na 26. I ja sam šal va Ameriku na 12.svibnja a prišal sam va Senj na 22.studena 1909.
 
1910.
šal sam va Ameriku. Rodila se j kćer Anka i valje je umrla.
 
1911.
jesam doma prišal sa Frankom.
 
1913.
Na 13. aprilja rodil nam se j sin Marijan a kumi su mu bili braća Kate i Anton. I na 14 i 15 aprilja se j mraz opalil i bilo je zima kao o Trih kraljih i snjig je padal okolo.
 
1929.
Na 15. sječnja umrli su moja mat (Kate) u 91 voj godini. Rođeni su leta 1838. na 16.jula.
 
1941.
Na Veli četrtak 10.travnja 1941. se j proglasila Nezavisna Država Hrvatska. Na veli petak 11.su Talijani bonbadirali naš porat. Hitili su 7 bombi i šundrali velu i malu rivu, a bili su va porti 2 vapora Kosovo i jedan manji. I iz toga Kosova narod je odnesal: orižji,sapun,tabak,kafu i mobiliju i sve ča se j dalo nosit. I onda su Talijani zaplinili obadva vapora i odpeljali je va Riku. I Talijani su z brajde Frkovićeve odpeljali železo i cimenta 20 vaguni sve va Italiju. I ovdi jih je 3 hiljade i 500 mul i konjih. I vas grunt su nam potrli i šundrali, da nebi nase prišal 10 let. I drva su nam posikli. Pa do danas su ovdi od Veloga petka. Dokli te bit ovdi to sam Bog zna. A skupinja je velika. Kilo mesa jo 30 dinari, riba ni ispod 20 dinari, črišnje su po 14 dinari, kruha u opće nije, litra mlika je 5 dinari, jedno jaje 2 dinara i pol, kukuruz 4 dinari i pol, kafe kilo 340 dinari, cukra i petrolja nije, dobro ulji 32 dinara, mast 40 dinari, fažol 8 dinari. Ni za te novce se nemore niš dobiti bez karte ili bona, ča obćina daje. A za robu ni govora. A kilo krunpira je 7 dinari.
Na 6/8 1941. bila je takova bura da j vas kukuruz polomila i jabuke poklatila. I pred noć sej selačka barka vraćala iz školja i na srid mora se prevrnula i 11 duš se j potopilo, a 2 su se spasili plavajuć. Ovo je okolo svih svetih 1941. ( Naime: Ovo pišem okolo... ) Talijani su vavik ovdi i oni i mule. I sad delaju barake za mule. Jednu su napravili na Meli, drugu va Jankovićevom zada Mekine, a još da te delat va Luki. I po svih hotelih su i po školah. Dica ne gredu va škole od kad su ovdi Talijani. I masti ni ulja se nemore dobit. Mast da je po 80 a ulje po 120 dinar; i toga ni. Kilo bele muke je 20 dinari i to daje pol kila na dušu za misec dan, a ove (muke) za kruh 2 kila po 5 dinari za misec. A klaftar cipalj je 1500 dinari, a zagonjski tovar 25, a bunjevački tovar 50 dinari. A robe ni obuće ni poplata to se nemore ni dobit. Ako se dobije postole su 400 ( nejasan broj ) dinari, košulja 150 dinari, brageše od cajga 350 dinari, a ledera dek 3 i pol dinari, pak živi! Talijani su napravili ovdi 2 vele barake za mule i konji, a 3 su napravili još veće va Luki. Tu te bit mule i soldati. A daske i grede su nabavili va našoj gori i pilili va naših pilanah. A skupinja vela. Paket tabaka 6 dinari, a paket za lulu 7 dinari. Kilo govedine 40 dinari i to so nemore ni kupit. A konpir je kilo 5 dinari, a zelje 5 dinari i to ni kronpira ni zelja. A za fažol se i negovori; ako ča pride to ide po 8 i 10 dinari. A drva ki siče na svojemu; ki mu siče, klaftar siku za 200 dinari, a ki pripelja 150 dinari, a ki raspili za šporhet 200 dinari, a težakinje ke nose drva 30 dinar i jist. A va goru se nesmi, ni lugar nesmi va nju. Ni po drva nesmi, nedaju Talijani. Bože oslobodi nas kuge, glada i vojske! To j sve ovdi!
Ovo pišem o Božiću 1941. Talijani su ovdi. Napravili su 6 barak na Meli, a 6 va Frkovićevoj brajdi na Placi. I to sve za konji i za mule. Jedna j baraka va Šćedinah na Jankovićevom poli Vranješ, a 2 su va Zagori na Dvorniškom. To j sih skupa 15 barak za blago a Talijani su po kućah va gradi. I nesmimo večer bit vani dalje 7. ure. A skupinja je vela i niš se nemore dobit. Kilo mesa 40 dinari, kilo konpira 10 dinari, kilo jabuk 40 dinari, a za mast ni za loj ni govora. Litra vina 32 dinara, liltra masla 180 dinari, litra rakije 100 dinari. Škrpete domaće 150 dinari, kilo vune 150 dinari, litra mlika 5 dinari, a za robu i obuću ni govora. Tovar drv 35 dinari i 40 zagonjski.
 
1942.
Talijani su ovdi. Večer nesmimo van od 5-te ure ili po njihovu od 6-ste, zač su nam uru klali naprvo. Kad je naših starih 11 ur, onda zvoni poldne i to od kad su ovdi. Sad je kilo mesa, najgore 48 dinari, a dobro, zadnji kraj 56 dinari; i to se daje na bon 2 put na šetemanu, sredu i subotu na dušu 20 deka. A kukuruz ovdi niki prodaju po 20 dinari kilo zač narod gre va Slavoniju po njega i fažol koga prodaju po 44 dinari. Klupko dretve ča j bilo 3 dinari sad je 20 dinari, tabak ča j bli 2 i pol dinara sad je 9 dinari, a za lulu mali paket čaj bil 1 dinar sad je 6 dinari. I tako svaka stvar. Nego ove male butige sve su zatvoreni, ni ča prodavat. Kruha nismo imeli ni za Božić, pak ga ni danas. I sad svaki od 14 let naprvo muško i žensko mora imat iskaznicu pa makar hodil samo po gradu zač Talijani valje zatvaraju va Kaštel, a njega ( Kaštela ) su se poneštre i vrata zazidali i sad se nezna ki j nutri i ča šnjim delaju. Govori se da i tuku.
0vo pišem 16 veljače 1942. Sad je litra mlika 8 dinara, litra vina 36 dinari, kilo sena 4 dinari. I sad su nas Talijani žicun bodljikavun opasali od Zatrepa priko Šije na Jamice i Pridol na Prisiku, va Murovsku. Ne moremo nikamo proć a ceste ke peljaju va grad sve se večer o 6 stoj uri zatvaraju isto žicun bodljikavun na kavaletih. Sve se to dela kada se ovdi tuku. Narod je gladan, ni ča jist; ki ima soldih ki nima svi smo jednaki.
Ovo pišem na 30 travnja. Sad je kilo mesa 100 dinari i to ga nije, litra vina 50 dinari, ali ga nijedan ne pjje, kukuruza je kilo 40 dinari, ali ga nije, kilo zobi je 7 dinari, a kilo mekin 7 dinari i to na provizaciji kad pride. Jedno jaje 10 dinari, tovar drv zagonjski 50 dinari, a fažol 15 dinari, e va butigi je 40 dinari. A za Vazam smo palentu blagoslovili. Kruha uopće nema, a za robu i obuću ni spomena. A da bude još gore, ovdi imaju Talijani 5 ili 6 stotin konjih ke svaki dan gone na pašu va kumfin. Sve nam satru, ča j kopano ča ni. I drva nam redom siku a mi njim nemoremo i nešmimo niš. Sad je prišla njihova zapovid da ki bi stal poli žice ili poli njihove straže da valje puca va njega. A kuće va gradi sve su šundrali i pokidali vrata, poneštre, podi, to j strah i trepet ča oni iz nas delaju. A na placu saki dan vežu konji ki ondi seru i pišaju da se nemore ni pasat od smrdeža. A va crikvi isto njihova maša je prvo od naše. Kad oni reku onda se gre na mašu. Na Telovu 1942 ubili su šumari ( misli partizani ) poli Radinoga vrta na Kalinih 8 Talijani i jednoga ranili. Zato su Talijani zapalili 26 kuć na Zagonih i Bater i Krasnicu, a ubili su zagonjskoga požupa i jednoga ranili teško, a mrtvih 8 je ovdi zakopano. Sad je ovdi kilo ribe po 80,40 i 60 kuna. Litra mlika 10 kn, kilo črišanj 50 kun, Težakinje ke bale nose 15 kun, a kosac koštu i 70 kuna do 80 kuna.
Ovo pišem na 1 kolovoza 1942. Sad je litra mlika 15 kun, litra vina 60 kun, kilo mesa 100 kun, kilo kronpira 35 kun, kilo kukuruza 80 kun, a drva zagonjski tovar 160 kun. Ki svoja drva pelja voz 300 kun, komu drugi siče metar 100 kun, komu drugi raspili klaftar 300 kun, a ki kupi klaftar drv 3500 kun. A letinu svu kradu, konpir kopaju sve po noći i Zagonjani i Bribirci ki su van žice, a mi ki smo žicun zapleteni, mi nesmimo v jutro od 6 ure do 8 ure vani bit. Sad umri, zač je svita ki danas nima ča pojist. A ovdi ( misli u gradu ) su Zagonjani i Lediničani i Bunjevci si va naših kućah, zač su njim Talijani kuće važgali i simo jih protirali. Sad su ovdi bez ičega.
Ovo pišem 9 listopada 1942. Talijani su nam zabranili na grunt poč od 15 rujna. Sad su od 4 ilstopada dozvolili poć van 15 ženskih od 9 do 11 i zapoldne od 3 do šeste, a to samo ženske, a muški nijedan. Vani narodu ( leži ) i ditelina i otavi i orih i burjaka i breskve; sad će to sve propasti i uništiti se. A skupinja je sve veća. Sad je kilo mesa 120 kuna, kilo ribe 80 kuna, litra mlika 20 kuna, kilo zobi 30 kuna, kronpira nije, ni kukuruza nije, ni fažola nije, pak da daš 1000 kun za kilo. Nema pa nema. A sad nesmimo se ni mišati sa narodom. Klenovari, Poviljani, Lediničani, Gornji Zagonjani, Bribirci, Selčani nesmiju simo ni mi tamo. Ovih let ( prije ) va vu dobu svaki dan bila bi placa puna kolij i mogal si kupit ča si otel; a sada ništa nego umri od gladi! Nije robe, nije obuće, nije ledera, nije klinac ni drvenih ni železnih nego Bože smiluj se, ki ostane živ va vom zlu; ali neće ni jedan ako ovako bude samo leto dan. A kilo sena je 10 i 15 kun, a kilo krušak 60 kuna. Sad nam je dopušteno po milosti talijanskoj poć van od 21 listopada. Dokli, Bog zna.
 
Na Novo leto 1943.
Talijani su ovdi i sad nesmimo poć van prvo 7 ure i večer do 6. I to nam talijanska komanda daje propustnice; a onda su talijanske straže na Pridoli, na Ospi, na Solinah, na Zatrepi, na Novoj cesti poli svetoga Mikule i uz more poli svetoga Mikule i pred Kaštelon i va Lukavicah jedna j straža na gornjoj cesti, a druga na dolnjoj. A žicun su zagradjeni puti i ceste na Zatrepi, pod sveti Mikulj, uz more, na Krasi, uz Rezervar uz Žandarme, uz Klaonicu, Jamice, Prisika, Onda ne moremo nikud ni blago ni narod nego cestun uz straže ke revediraju propusnice na Pridol, Lukavice, Solina i pod sveti Mikulj, Novun cestun. A skupinja da se nemore podnest. Klaftar drv hrastovih, zač Lediničani nesmiju peljat ni va goru hodit, klaftar drv košta 4 hlijade kun. Kilo konpira 40 kun, kilo zelja je bilo 16 kun, grozdje 80, sardele 24, druga riba 80 do 100 k kilo. Pertolja 20 kun, dobro uli 80, toga se nemore ni dobit, kilo mesa 120 kuna. Kilo suhe bravine 200 kun, a od povrća, niti robe ni obuće ni ča ni pisat. Konce, dretve, smoli, klinac, čavlići, kože, ledera toga se nemore dobit za nikakve novce. Liltra vina je 80 kun, jedan sir kravlji 100 kun, litra masla 300 kun, kilo masti 500. To je da Bog sačuvaj! Ki ča ima od prvo robe i obuće dobro, a narod gre gol i bos. Da bi krpal ni konca ni dretve. Butige su većin delom zatvorene. Sad nisu nego Belić, njegove ćeri Anjelika Francika, Turina i Vicićeva žena, ti još imaju čagod. A tabaka nije za nijedne novce ni za lulu ni cigarići, nego prodaju debele cigari komad 3 1/2. Kilo sena 10 kuna.
Ovo pišem 10 travnja 1943. Talijani su i sad ovdi, već 2 godine. I nesmimo nikud poć bez njihove dozvole. Ni na grunt, ni po drva, ni na Crikvenicu, ni Bribir, ni na Povile, ni va Senj, nikud bez propustnice ku Talijani davaju. I večer ili v'jutro koga ufate prvo ure ili posli ure, njega zatvore i tuku. A skupinja da te Bog očuva. Kilo kronpira je 35 kun, kilo mesa 160 kun, kilo kukuruza 120 kun, kilo fažola 150 kun, kilo cukra 700 kun, kilo mrkovine 50 kun, sardel kilo 36 kun, bolja riba je 100 do 150 kun, kilo suhe bravine 300 kun, litra mlika 40 kun, litra vina 100 kun i tako dalje. Ki će ostat živ to Bog svemogući zna. A za kruh, kafu, orišje, ni masla, ni masti, ni ulja od toga nije ni govora. Ni robe ni obuće, ma niš, ma niš. A tabaka za lulu nije nego nam daje na bloki pet cigari po 2 kune i pol za pet dan i pet cigarići za 6 kun. I ča se daje to sve se daje na bloki .
4 lipnja. Sad je kilo črišanj 80 kuna, kilo lokarad 120 kuna, litra vina 160 kuna, kosac 300 kun i hrana, ženske ke nose bale saka bala 30 kun, litra mlika 50 kuna, kosac boz košte 600 kuna. Ovo pišem 24 srpnja 1943. Sad je kilo govedine 300 kun, kilo ribe mendulice 120 kun, kilo golac 150 kun, kilo kronpira 75 kun, litra vina 200 kun, litra mlika 60 kun, kilo kukuruza 200 kun,kilo brašna za kruh 300 kun, a kruha nije niti peki ne peku uopće. O Todore, Todore, ki dan dalje je sve gore! Ki će ovo izdurat Bog jedini zna.
Ovo pišem 10 rujna. Talijani su kapitulirali 8 rujna, a odovuda su šli ča na 9 rujna. Sad ni nijednoga ovdi, ni ljudih, ni mul, ni konjih, ni auti, ni bicikli ni niš njihovo. A ovdi su sad se partizani i naši i tuji. I sad moremo hodit kot i prvo. Svu žicu na putih se'j očistilo. Sad netreba propustnice, sad ni talijanske straže ni njihove komande. Prvo za seku malu hodi na komandu. Talijani su ovdi bili 2 leta i 5 miseci. Ovo pišem 10 listopada. Sad su ovdi partizani. Sad ni suda ni oblasti ni obćine nego su sve nikakovi oslobodilački odbori. Na sudi, Sudski odbor, na oblasti Oblasni odbor, a na općini Općinski odbor. I sve je u ratnom stanju. I čera na 9 su partizani hitili va zrak stari i novi most na Meli.
Na 19. listopada Švaba je bombardiral Novi o 2 ure po podne i sve je zrušil na Placi. Najviše Frankovu i Pepinu kuću. To ni više za stati. Vrata i poneštre se j razbijeno i uništeno. Tu se nemore stat. I 6 je mrtvih i 6 ranjenih. I kuć je porušeno više od pol grada. A prozori su bez stakal i puno jih je koje su i bez okvirih po svem gradu. Poginuli su: limarova kćer Jele, i sinom, Jerka Barana ćer divojka Dorka, Antona Filka ćer oženjena i Bugarinova ćer i jedna Brirbirka, kaj bila zatrpana va kući poli sv.Roka. A bilo je 6 bombaderi i hitili su 18 ili 20 bombi.
Na 31. listopada osudili su partizani va Domaćinskoj školi jednoga žandarmu i jednoga Bribirca Kalimana na smrt. Antona Pilčića i Branka Osipićevoga i 2 Bribirca i 4 Bribirke na 6 misecih prisilnoga rada, zač da su gvoreli i delali proti partizanom. Sad njin je kazna povišena na 2 leta i vale su šli nezna se kamo. A Ružina sina, streljanje dečka od 20 let, nezna se kadi je streljan.
Ovo pišem 1. studenoga. Svi sveti. Do danas ni bilo ni sniga ni studeni vele. A skupinja da te Bog očuva. Kilo zelja, glavic 80 kun, kilo jabuk 200 kun, kilo tunine 160 kun, kilo sardel 60 kun, kilo mesa 300 kun, kilo kronpira 75 kun, litra mlika 60 kun, litra vina 200 kun, a litra rakije 800 kun, a jedan cigar debeli 7 kun, kilo sena 25 kun, jedan sirac friški 200 kun, a tovar drv zagonjski ili ki god 200 kun, a klaftar 8 hiljad kun, i to domaćih drv.
A na 13. su Njemci bonbadirali Novi od 10-te do pol 12 i od 3 do noći. Puno je kuć oštećeno i poginuli su: Stipan Parunić, va svojem dvoru i Osip Mile Rozin na Bahalini i još jedan tuji nemore se poznat ki je. To su poginuli od šrapneli iz mitraljezi. Njemci su ovdi bili od 13 do 21. Sad su opet partizani. Sad je ronkelec konca 400 kun, lopata za štihat ženska 600 kun, kilo kukuruza 300 kun, a kilo cukra 1200 kun; i to konac i cukar prodavaju tuje ženske ke po kućah nose.
 
Ovo pišem na Mlado leto 1944.
Partizani su ovdi. Sad košta kilo kronpira 80 kun do sto, a postole za školana 12 hiljad, a za čovika do 20 hiljad. I to prodaju ženske od Zagreba po kućah. To je da Bog sačuva. Ničemu se ne more. Sad se gnoj pelja od brimena 20 kun. 20 brimen 400 kun. Težakinje ke gnoj nose sakoj 100 kun i hranu, a ni ča kuhat. Sad lopate koštaju 700 kun, jedna metla 250 do 300 kun, drva ako ćeš iz svoga pripeljat 600 kun voz: pa živi! Na 20. su opet prišli Njemci, a partizani su pobigli va šumu. A ovih dan su partizani sve z Novoga odnesli i robe do 500 peč. Beliki su sve odnesli iz magazina i s kuće i z butige, da joj ni ni čaval ostal va butigi i sad je sasvim zatvorena. I nikuliko tovora maž praznih; to su sve odpeljali va šumu, a mi smo ostali sa Njemci. Sad je škatulica šibic 40 kun.
Ovo pišem 5 veljače 1944. Njemci su išli ća na 30 sječnja. Sad su ovdi partizani. A ni zapravo ni Njemac ni partizanih, boje se jedni drugih; ali partizani šeću ovuda. A skupinja, nemore se pisat. Jedna metla 350 kun, kilo kukuruza 350 kun, kilo brašna, griza 400 kun, kilo fažola 350 kun,jedno jaje 120 kun, maža gnoja 50 kun, a odpeljat 40 kun. A mesa nije. A riba od 100 do 300 kun, kilo mrkovine 80 kun. Tovor drv 300 k, kilo sena 30 kun, a kidi su kune..?
Na 8. su prišli opet Njemci a partizani su pobigli va šumu. A na 9 listopada 1943 su hitili partizani va zrak obadva mosta na Meli. Kad su Njemci prvi put prišli napravili su drveni most na novom mostu. Kad su Njemci šli ća, partizani su ta most zapalili. Kad su Njemci prišli drugi put, opet su na istom mestu napravili drveni most. Opet su i to partizani zapalili, ma kad su Njemci šli ća. Sad opet će valjad Njemci napravit treti put drveni most, ali još ništo je gotov ( naknadno olovkom nadopisano je: sad je gotov ).
Ovo pišem 12 ožujka. Sad je kilo griza 450 do 500, fažol isto, i kukuruzno brašno isto, litra vina 360 kun, litra mlika 120 kun, kilo sena 70 kun i tako dalje. I to po fažol i po brašno gre se na Sušak. Ovdi se nemore niš kupit zač ni butig. Sve je zatvoreno.
Ovo pišem 15 travnja. Sad je kilo mesa 800 kun, kilo mrka 200 kun, kilo sipe 300 kun, kilo liganj 500 kun, kilo sardel 220 kun i tako dalje. Od robe i od obuće ni govora. Ki ča ima od prvo, ima; a ki nima on i ne gre van. Njemci su i sad ovdi i oni te nas opet žicun opasat, kot su bili i Talijani. Bez propusnice se nesmi nikuda ni po drva, ni va kunfin; i to od 6 ure jutro do 7 večer. A kilo kukuruza je 700 kun, fažol isto. Testo i orižji isto po 700 kun, a kilo jabuk 500 kun, jaje 120 kun, lemuncin 80 kun, kapula kilo 100 kun, glavica česna 15 kun.
Ovo pišem 8 lipnja. Na 5 i 6 i Njemci su nam kopali i hitili zid na Veloj rivi va more. Sad se kosi, kosac košta 1000 kuna 4-ri put jist na dan. Ženske ke nose bale 100 kun. Kosa nova 3000 kun, brus za kosu 1800 kun.
Ovo pišem 16 srpnja. Danas na 16 hodili su se kupat divojčice sve od 14 i 15 let, pod sveti Mikulj, a žica je uz more. I oni su išli i na minu pokraj žice su stali i mina je pukla ubila j 3 divojčice, i to: Anjelike Frkinice vnuku i Smolčićevu kćer i Tome Kovača kćer na smrt, a ranilo j jako Ivana Livakovića kćer ( umrla ) i Mikule Matijete ćer i odpeljali su jih autom va Senj bolnicu. A prvo na 14 je ranila mina na šiji Guština Javora mater i sad doma leži. Sad smo žicun zapleteni gore nego kad su bili Talliani ovdi. I nesmimo nikuda na grunt nego na Solina, pa makar šal va Luku. Bože dragi, smiluj nam se. A na 26 je ubila mina malu Zagonjku od 11 let i kravu na Šiji.
Ovo pišem 1 kolovoza. Sad je litra vina 700 kun, kilo testa 900 kun, kilo soli 650 kun. Jedna šara košulja 7 hilijad kun, tovar drv zagonjski 600 kun i tako dalje. I sad nesmimo na grunt nikuda nego na Solina. A od žice kun su nas Njemci opasali, od nje dalje 300 metrih s ove i 300 metri s one strane; to j 600 metrih nesmi ni jedan prit bliže zač će pucat straže koji su poli žice. A narodu je va tih 600 metri i konpir i kukuruz i orih i smokva i grozdova, a ne smi poć po to. Sve će nam propast i trava i živež, ono malo ča je. Ni po drva nesmimo poć va tih 600 metri. Kilo japna je 15 kun i ni ga. Ovo pišem 1 rujna 1944. Sad je kilo kronpira 200 kun, kilo mesa 750 kun, kilo jabuk 350 kun, kilo friških smokav 300 kun, kilo groždja 500 kun, kilo pomidori 250 kun zrelih, jedna cikorija 500 kun, metla 500 kun, kilo kapule 500 kun, kilo češnja 500 kun, kilo orih s lupinun 400 kun, kilo pomidori zeleni 150 kun. Za jednu mašu plati se 750 kun, krstni list 500 kun.
Ovo pišem 1.listopada. Sad je kilo govedine 960 kun, kilo teletine 1000 kun, riba od 300 do 600 kun i tako dalje saki dan druga cena. Na 10 je ubila mina na Zatrepi kćer pok. Tome Vranješe na smrt. Ovo pišem 13 prosinca 1944. Sad je kilo mesa 1200 kun, kilo kukuruza 1200 kun, kilo fažola 1200 kun. Jedna metla 1000 kun, cikorija 700 kun, jedan cigarić, španjulet 25 kun, škatulica šibic 100 kun. A ni kukuruza ni fažola ni za te novce. Sad ni vapora ni motora nego se gre sve pišice i va Senj i na Crikvenicu. Sad ki će da mu se iz Senja pripelja ča živežnih namirnica, Šiša pita od kila 70 kun, to je od 100 kil 7000 kun. Sad je zima a nimamo ni konpira ni zelja ni mesa ni kukuruza ni ničega ni drv. Sad 2 ženske ke drva pobiraju i pila i pila ( ? ) na dan, sakoj se plati 600 kun i obed. A soldat ki pripelja va soldaških kolih jedan metar drv, njemu se plati 500 kun, zač va Novom ni kol van ta Šiša ima jednoga konja i kola, Mikula Jurić i jednoga konja i kola, i Sekula ima jednoga konja i kola i 2 Bribirca imaju saki jednoga konja. Oni vole Senja peljat nego drva.
 
Ovo pišem 4 siječnja 1945.
Njemci i legionari su i sad ovdi. A niš se ne more kupit nego narod gre va Slavoniju po hranu i to više košta do domi pripeljat nego košta va Slavoniji, ali jist se mora. Saki ubrok pojedini košta 1000 kuna. Sad je šišanje 150 kun i brijanje isto. Propusnica za Crikvenicu 200 kun, a va polje 50 kun. A tabaka ni cigari toga se dobit nemore za nikakve novce. Paket za cigareti košta 2200 kun, a jedan debeli cigar 250 do 300 kun, a jedan španjulet 50 i 80 kun.
Ovo pišem 8 ožujka. Sad je kilo mesa 1600 kun i to ga ni. Škatulica šibic 150 kun, a rib nije zač Njemac neda lovit ribu nikako, a narod je gladan i žedan i gol i bos. Rokelac konca 2500 kun. Ki će ostat živ, niti ki će se tih kun nadavat.
Ovo pišem na 3 travnja. Sad je bil Uskrs, a mesa nisu ni prodavali, nego ki je imel tele ili ovcu taj prodaval, ma ne za novac nego za živež; 2 kila i 3 kukuruza za kilo mesa. A litra vina 2500 kuna, a tabaka nema ni cigarići za nikakove novce i sad daj Bogu dušu i Bog je neće. A mi nesmimo priko Pridola, a vojničke konji smiju. Njih 56 svaki dan po cel dan su na paši po posivenom i po travi za mi nesmimo va Luku i va Goricu, ni u opće Zapridol nego na Solina pa va Luku.
Od 10 pa do 16 bila je borba i topovska pucnjava va Novom strašna. I bacači sve je to radilo i najzad su Njemci utekli na 15 u noći, a 16 su prišli partizani simo i sad su ovdi. I štete je dosti po gradu i okolo. Njemci su bili ovdi redom od 8 veljače 1944 do 15 travnja 1945. Sad su partizani.
Ovo pišem 2 svibnja. Sad ide bolje pod partizanima. Ceste se popravljaju i stari most na Meli se j' napravil. Sad gredu po njem auti i kola. Ali skupinja niš ni manja. Kilo mesa je 2400 kun, kilo oslić je 1400 kun, tovor dvr zagonjski je 1500 kun, a kilo sitnih mendulic je 600 kun, a mlič je 800 kun kilo. Na 8 svibnja je kapitulirala Njemačka. Sad ne lete avijoni ni njemački ni saveznički; sad je rat prestal fala Bogu! A Hitler je prvo krepal kot i Musolini. Ti 2 vraga, ki su skrivili rat nestalojih je. Prve dobe Musolinl je ubijen a i Hitler.
Ovo pišem 19 svibnja. Sad je kilo črišanj 800 kun, kilo lokarad 600, kilo sipe 600, kilo mrka 400, litra ulja, kosac 2 hiljade i hranu, a žene ke nose bale, saka bala 600 kun, ..pa živi! Jedna metla 1500 kun, litra mlika 600 kun, tovor drv zagonjski 2 hiljade kuna. Na 30 lipnja počeli su minjat kune za dinare nove i to 1 hiljada kuna 7 dinara. Sad ćemo viditi kakova će biti cena za živežnim namirnicama i drugomu. Živežne namirnice su skuplje nego su bile kad se u kune računa, a mora se računat s kunama kad je 1 dinar 143 kune; onda je kilo grozja 25 dinari, kilo smokav frišklh 20 dinari, a suhih 30 dinari, kilo ribe, sardele 6 a golci 8, mrk 10, tunina 24, meso 30 dinari. Sad računaj va kune 1 dinar 143 kune. Kronpir kilo 10 dinari, hartice 6 di, tabak paketić, 10 dinari cigarići.
 
Ovo pišem 1 siječnja 1946. Partizani su ovdi od 16 travnja 1945. A prominili su nam kune za dinare na 30 lipnja. 1000 kun 7 dinara. A skupinja da te Bog očuva. Kilo mesa 40 dinari, toj 6 hiljad kun, riba i tako vino i tako šibice i tako tabak i tako i svaka stvar je duplo skuplja nego kad su bili kune. Kruha nije, peki ne peku i svaki dan gore. Bog dragi neka zna ća će nam prnest ovo Novo leto. Na 25 su partizani poli Belića našli robe va kući sakakve od šin i velih šporhetih do čavlićih. Sekula pelja već 3 dani va Pavuline Mudrovčike butigu. Do sad je odpeljal saki dan 10 vozih, to j' 30 vozih. I sad te valjda i 'z butige peljat. To se pelja pod 6 bajunet ili 6 partizani. I Belićevi ne smiju nikamo; ako ko i ide ide pod bajunetun. Bez partizana nesmi nikuda ni jedan.
 
Na 28 veljače 1946 šal je Kotar i Veli sud va Crikvenicu. I sad ni va Novom ništa nego obćina i partizani.
 
Na 10 prosinca 1946 šal je Franko i 2 sina va Nort Amercu, a Anka je šla na 4/7 1947 va Americu i ja san ju pratil do Rike, a v Riki nis mogal dobit ni pol kila kruha, nigdir va Riki.
 
Volarić je umrl 17/12 1948 Sušaku.
 
Na 20 travnja 1947 prišal je za plovana niki Volarić iz Vrbnika, a bil je niko vrime i Bribiri. Iz Bribira je prišal va Novi za plovana.
 
Ovo pišem u veljači 1948. Sad je kilo krompira 22 dinara, a kilo kukuruza 28. To j' 50 din ili dolar. A kilo mesa je 100 dinari, ali ne va mesnici zač ga tamo nije, nego trefi Zagonjka ili Lediniškinja ili Bunjevka pak nosi po kućah dokli proda. A mesnice su 2 ali prez mesa za narod, nego za menze i za internati.
Na 27/8 1948 zaglavil je Toma kovač. Vozil se j' iz šume iz Stalka kadi je delal i podkival konji, pak je mislel doma prit nakon 10 dan kako j' i prvo hodil; pak je skočil iz auta na vrh Murovske i udril je glavun va ćuk i s glavu je razbil i na mestu je ostal mrtav. I zakopan je na 28 va najboljoj muževnoj dobi. Još ni imel 50 let. Bog ga pomiluj.
 
Ovo pišem 1951 godine. Ovo leto sej razrušila staroga Šebe kuća na Placi i načinila se j' nova ravno sa Šebinun kućun, na pod. I načinila se j' nova ribarnica i pokrila do lese ča gre va Dolac. I sad je široka Placa, a ča su bili kažoti to se j' sve srušilo. I klal se j' spomenik kadi j' blia prvo šterna iz Brajde. A spomenik se j' odkril na prvi maja. Tuj bilo naroda koti mrava od sakuda. I mužika je bila iz Sušaka. I kolo se j' igralo. A bilo je i bire i vina i pečenjke po 4 sto dinari. Ali to j' ni prodaval ki j otel nego je prodavala zadruga. To se dela sve a narod je gladan ali mladost je mladost, nje ni briga je l' ča kuhat ili ne ; ona tanca i kolo igra.
 

 
( Time svršava ovaj dnevnik. )
 
Na predzadnjoj stranici dnevnika stoji ubilježeno:
Naša dica i kad je koje rodjeno.
 

Godine	1889 na 16 prosinca	rodjena kćer Marija
	1891 na 8 kolovoza	rodjena kćer Kate	umrla 13/12 1929
	1893 na 29 siječnja	rodjen sin Franko
	1895 na 11 siječnja	rodjen sin Anton
	1896 na 16 rujna	rodjen sin Vladić	umrl na 19/7 1898
	1898 na 17 kolovoza	rodjen sin Roko	umrl na 12/3 1912
	1900 na 16 listopada	rodjena kćer Luska
	1903 na 19 travnja	rodjen sin Josip	umrl 11/11 1945 Bonzajer
	1910 na 12 rujna	rodjena kćer Anka	umrla isti dan America
	1913 na 13 travnja	rodjen sin Marijan

 
1935 na 19 rujna je umrla moja Matejka 67 let.
 
Na zadnjoj stranici dnevnika stoji ubilježeno:
 
1895 na 15 veljače kupil sam na dražbi Kirinovu staru kuću za 400 forinti. Šegulji sam platil ča j' podigal kuću 760 forinti, a kašnje dan još potrošil 100 forinti; Vrata na konobi i vrata na postolariji i prezidu.
1892 sam dal Mandi Zugliću trošak, koje mi je i danas dužan 265 forinti.
A kašnje san napravil vrata na kući i 2 poneštre vanjske gornje. Delal je Juraško s Krase, tišljar 1800 dinari.

 
To san ja sve dobil na moje postolarsko šilo, fala Bogu, i devetero dice odgojil.